Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodna zaduženost i dužnička kriza". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

EKONOMSKI FAKULTET

S e m i n a r s k i r a d

T e m a

MEDJUNARODNA ZADUZENOST

I DUZNICKA KRIZA

Kragujevac, 2004

MEĐUNARODNA ZADUŽENOST I

DUŽNICKA KRIZA

Međunarodna kretanja kapitala su sastavni deo platnog bilansa I osnovni faktor finansiranja ili prilagođavanja platnog bilansa. Kapitalne transakcije su nadmašile realne transakcije I salda platnih bilansa koja treba da finansiraju. Kapital se kreće posredstvom međunarodnih tržišta kapitala ka područjima u kojima ostvaruje najveci prinos, uz dati rizik.

Zaduženost I dužnicka kriza predstavljaju anomaliju u funkcionisanju međunarodnih tržišta kapitala. Kapital se ulaze tamo gde donosi najveći prinos, pa se iz dela tog prinosa dug može otplaćivati. Međutim, između razvoja, rasta nacionalnog dohotka, potrošnje, investicija, izvoznih prihoda I realne kamate na inostrani kapital postoje određene relacije čije narušavanje dovodi do teškoća u otplati kumuliranog duga pa dolazi do anomalija. Zbog ovih narušenih odnosa padale su u dužničku krizu mnoge razvijene I bogate zemlje kao sto su Nemačka I zemlje Latinske Amerike. Međunarodno kretanje kapitala, trgovina kapitalom, je oblik intertemporalne trgovine. One zemlje koje preferiraju buduću potrošnju u odnosu na današnju, prodaju svoju akumulaciju zemljama koje preferiraju današnju potrošnju u odnosu na buduću. U prvu grupu spadaju razvijene zemlje koje danas nemaju mnogo prostora I prirodnih resursa a u drugu grupu spadaju nerazvijene zemlje sa velikim potencijalima za razvoj. Intertemporalna trgovina dovodi do povećanja svetskog blagostanja jer je u obostranom interesu. Današnje zemlje u razvoju ne treba da se isključe iz intertemporalne trgovine I međunarodnih kretanja kapitala da bi se rešilo pitanje duzničke krize, jer bi se na taj način nanela šteta u razvijenim zemljama.

ZADUŽENOST ZEMALJA U RAZVOJU KAO PROBLEM

MEĐUNARODNIH EKONOMSKIH ODNOSA

Ukoliko se uzimaju novi zajmovi, pored vec postojecih, to dovodi do povecanja duga, a svaka otplata glavnice smanjuje dug. Stanje duga predstavlja rezultantu pomenutih tokova. Dug jedne zemlje mozemo da oznacimo sa D I polazimo od pretpostavke da je dug jedne zemlje izrazen samo u jednoj valuti I uvek je rec o dugu koji je u koriscenju. To znaci da je rec o dugu koji se formira po osnovu koriscenja odobrenih zajmova. Vazno je napomenuti da se u dug ne uracunavaju odobreni ali jos ne korisceni zajmovi. Sluzba duga u godini t, DSt se sastoji iz placanja kamate PKt I otplate glavnice PGt.

DSt=PKt+PGt

Neto promene duga u istom periodu Ot daju novo koriscenje zajmova u tom periodu Not, umanjeno za otplatu glavnice, pa dobijamo:

Ot=NOt-PGt.

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturskiradovi.net

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com